Gajenje ruža

Na desetine milijarde ruža se godišnje uzbere i proda vezano uz različite praznike, kao što su 8 mart, Valentinovo i slične. Na milione vrtova gaji ruže, a mnogi od njih gaje isključivo ruže i ni jednu drugu vrstu biljaka. Zapravo, ako prošetate internetom videćete da postoji na stotine, ako ne i na hiljade asocijacija i društava koji su posvećeni ružama.

Ruže su simbol ljubavi, i kao takve inspirisale su muzičare, pesnike i autore. Poznato je da je Šekspir pomenuo ruže više od 50 puta u njegovim poemama i dramama.

Kleopatra je, danas tvrde istoričari, ukrašavala svoju palatu, podove i zidove ružinim laticama. Konfučije, sa druge strane je posedovao biblioteku od 600 knjiga posvećenu isključivo baštovanstvu ruža. Zaboravite na dijamante i bisere — Grci su se odevali vencima od ruža za vreme najznačajnijih festivala. Napoleonovažena Žozefina je volela ruže i imala je u svojoj bašti preko 250 vrsta ruža.

Ruže su uvek bile oko nas i pored nas. Arheolozi su otkrili fosilizovane ostatke divljih ruža koje datiraju od pre 40 miliona godina.

Šta je to što nas privlači ružama?

Sigurno to je njihova lepota i njihov miris. Postoji veoma mnogo vrsta ruža – skoro 150 ili 200 vrsta iz porodice Rosa i hiljade varijacija. Postoje minijaturne ruže, ruže puzavice, ruže koje su veličine fudbalske lopte, sićušne ruže, ruže koje su crvene, bele, pink i žute. Postoji čak i baza podataka o ružama koja sadrži referentne podatke o preko 6500 ruža, koje je moguće pretražiti po imenu, boji, varijaciji, klasifikaciji i mnogim drugim karakteristikama.

Iako se ruža smatra kraljicom ćveća, mnoge vrste ruža takođe imaju reputaciju primadona u biljnom svetu. Ruže su osetljive, zahtevaju obilne količine organskog đubriva, a često su podložne bolestima i napadima od strane insekata. Drugim rečima – ruže zahtevaju vašu pažnju. Sa druge strane ne morate da budete rob ruža. Ako se redovno brinete o njima, važa bašta ruža može da postane divan vrt kome će se svi diviti.

Ruže su lepe ali one mogu poslužiti i na drugi način do li samo svojom vizuelnom stranom. Ruže se mogu iskoristiti u kuvanju a poseduju i zdravstvenu korist. Ruže imaju dugačku istoriju u kulinarskom svetu. U drevnoj Mesopotamiji u 7 veku pre nove ere gajili su ruže i upotrebljavali ih u medicinske svrhe. Rimljani su koristili ruže u kulinarskim receptima, ali i za kozmetiku ili u zdravstvene svrhe. Na primer, rimljani su ih upotrebljavali da bi u kombinaciji sa vinom pravili lek protiv mamurluka. U srednjem veku ruže su bile sastojak recepata za pripremanje ribe ili pudinga. Ružine latice su dodavane parfemima radi poboljšanja mirisa.

Ruže su odličan izvor vitamina A, B3, C, D i E, pa tako od ploda divlje ruže može da se priprema čaj ili džem. Plod divlje ruže se koristi i u borbi protiv infekcija, posebno infekcija bešike.

Peteljke ruže mogu namirisati praktično sve, od čokolade do sirupa, meda, sirćeta, ulja i sosova. Ružina voda se koristi da bi se dodao ukus kolačima, tortama i specijalitetima, posebno na Bliskom Istoku.

Danas, kao i u prošlosti, ružino ulje ili ružina voda se koriste u kozmetici, u proizvodnji parfema i aromaterapiji.

Prilagođeno sa sajta http://www.rosegardeningguru.com/

Оставите коментар

Višegodišnje biljke koje vole senku

Višegodišnje biljke su one koje samostalno rastu bar dve godine, a obično se radi o periodu od tri ili četiri godine pre no što treba da se zamene. Postoje višegodišnje biljke koje vole senku i izloženost preteranom suncu može da ih bukvalno sprži.

Jedna od takvih biljaka je despić, poznat i kao lavendula ili lavandula. Lavandula je bogat žbun zelenih stabljika i prelepik bodljikavih cvetova koji mogu da odražavaju i isijavaju skoro sve boje duge. Ova biljka mora da se zasadi na vlažnom bogatom tlu – i treba da se neguje redovno. Ako neprestano dolivate vodu tako da je zemlja neprestano vlažna, možda ćete biti u stanju da je gajite i na suncu. Većina varijacija lavandule raste do visine od oko 30-40 cm kada postigne punu zrelost.

Druga takva biljka koja je omiljena biljka mnogih baštovana je Dicentra formosa (koje se naziva puzajuće srdašce) i može biti u crvenoj, beloj ili ružičastoj boji. Većina ljudi je upoznato sa ovom biljkom jer ima tako karakterističan izgled. Cvetovi izgledaju kao srce. Ova biljka spada u pokrivne biljke čiji listovi rastu nekoliko centimetara ispod cvetova. Mora biti zaštićena od sunca.

Drugo omiljno cveće je divlji zumbul. Ovi prelepi cvetovi plave boje mogu da narastu do prilično velike visine. Mogu da podnesu delimično osunčano podneblje.

Verovatno najviše zastupljena biljka iz ove grupe biljaka je Leucanthemum superbum – hibridni vrt cvijet izvedeni iz Chrysanthemum maksimalne i Chrysanthemum lacustre. Ima veliki beli cvijet a glava cveta je nalik krizantema daisies. Cvet je zaista prelep sa lepim belim cvetovima. I ova biljka može da raste visoko i cak do 80 cm visine.

Bez obizra na to koju biljku iz porodice višegodišnjih biljaka koje vole senku odaberete bićete veoma zadovoljni.

Оставите коментар

Baštovanstvo za male pare

Postoji mnogo alternativa koje ne samo da smanjuju trošak za održavanje vrta već su takođe zabavne i donose zadovoljstvo onome ko ih praktikuje. Evo pet koraka koje svaki baštovan može da prati:

Planirajte unapred

Napravite listu svega što biste želeli da vidite u vašoj bašti i držite se nje. Nema smisla da gaijte zimski kupus, bez obzira na to koliko on ljupko izgleda u mrazu ako niko iz vaše porodice ne jede kupus. Ova lista će vam pomoći da držite pod kontrolom šta je to što želite da imate u bašti i sprečiće iskušenje da kupite nešto što zapravo ne želite. Osim toga ako planirate unapred šta je to tačno što vam trebe, nećete napraviti početničke greške, kao na primer sađenje biljaka koje vole sunce u senku.

Napravite hrpu za kompost

Iznenađujuće je koliko mnogo baštovana nemaju svoju sopstvenu hrpu za kompost, i neprestano se muče izbacujući lišće, travu i granje a sa druge strane kupuju đubrivo svake godine.

Kompost je besplatna hrana za baštu. On pomaže da se razbije zemlja bogata glinom, apsorbuje vodu u peskovitom tlu, i pospešuje život mikroba, time smanjujući šanse za bilo koju vrstu bolesti bašte.

Hrpa za kompost ne zahteva ništa specijalno. Zidovi treba da budu načinjeni od obične žičane ograde, ili čak od stogova slame. Sve što vam treba je dovoljno prostora da možete da priđete i da promešate kompost sa vremena na vreme.

Šta možete da ubacite u kompost? Na primer, trava i lišće su odličan izbor, pošto ih verovatno već imate u bašti. Možete ubaciti i isečene novine, ostatke voća i povrća, kao i ljuske od jaja. Ako se navučete na kompostiranje, možda ćete otići i do lokalnog berbera po ostatke ošišane kose!

Reciklirajte

Mnogo saksija i kontejnera koje baštovani koriste ne moraju da se kupe. Posudice za jogurt, stare baštovanske čizme, kontejneri za sir, kartoni za jaja i slično, odlični su za mladi rasad.

Kada god možete počnite od semena

Jedno pakovanje semena paradajza je ekvivalentno po ceni jednoj stabljici rasada paradajza, a od svakog paketa semena možete dobiti 30-40 biljaka. Možda je potrebno više vremena i dodatnog planiranja, ali ako većinu vaših biljaka gajite počevši od semena to može biti velika ušteda, a pogotovo ako reciklirate saksije i ostale kontejnere. Nema potrebe da investirate u skupe svetiljke i grejna tela – upotrebite fluorescente tube i izvore toplote iz vaše okoline – na primer gornja površina video rekordera može biti idealan izvor toplote.

Nemojte zaboraviti da sačuvate svoje sopstveno seme za sledeću sezonu. Ne samo da ćete tako uštedeti, već ćete takođe biti u stanju da odaberete seme od biljaka za koje znate da su uspele da rode dobro na vašem podneblju.

Pronađite prijatelja baštovana

Ne samo da možete da podelite ideje sa prijateljem – možete takođe da smanjite vaše ali i njegove troškove. Neke stvari možete da podelite, kao na primer pakovanje semena, ali i specijalizovani alat. Ako ne možete sami da napravite kompost, mnogo je jeftinije nabaviti ga od prijatelja.

Оставите коментар

Kako presaditi drvo ili žbun

Rano proleće je najbolje vreme za presađivanje drveća i žbunova, ali morate da to uradite pre nego što se biljka probudi. Presađivanje biljke je veoma traumatsko iskustvo za biljku ako se ona probudi.

Biljka ulazi u stanje sna kada oseti prve nagoveštaje zime i hladnoće, i ostaje uspavana sve dok ne otopli na proleće. Zato, presadite biljku dok je još u stanju sna. U proleće je možete presaditi sve dok ne počne da lista. Kada su pupoljci zeleni još uvek ste obično na sigurnom što se tiče presađivanja, ali čim se razviju listovi, bolje da sačekate do zime.

Kada presađujete, gledajte da iskopate busen zemlje oko korena, samo se potrudite da žbun bude van zemlje što je kraće moguće. Kada presađujete, nemojte ostavljati vazdušne džepove oko korena. Kada je moguće, uvek je bolje iskopati koren zajedno sa zemljom.

Pravilo je da uvek prečnik busena bude 12 puta veći od prečnika stabla. Ako je na primer stablo debelo 2 cm, prečnik busena zemlje treba da bude 24 cm.

Nemojte se bojati poseći par korenčića tu i tamo kada presađujete. Samo nemojte da ih posečete na kraću dužino od gore preporučene. Sečenje korena može zapravo da pomogne da se biljka obnovi.

Kada se koren podreže, biljka kasnije razvija lateralne korenove da bi nadoknadila gubitak. Ovi su lateralni korenovi po svojoj prirodi fibrozni, i imaju veću sposobnost da prikupljaju vodu i mineralne materije. Neki baštovani voze traktor sa uređajem koji podrezuje korenove biljaka u polju gde su zasađeni žbunovi. To omogućava presađivanje biljke sledeće godine uspešnijim, i čini je jakom i zdravijom.

Tradicionalni način je ubosti ašov u zemlju oko biljke. Ako u vašem vrtu ima neki žbun ili drvo koje loše uspeva, probajte da mu malo podrežete koren za vreme dok biljka spava. Može biti vredno truda.

Comments (4)

Saveti za baštovanstvo!

Zdravo svete! Ovo je blog o baštovanstvu i o uređenju vrta. Nadam se da će vam se dopasti.

Comments (4)